Atletsko stopalo je gljivično oboljenje stopala. Simptomi mogu biti od blagog peckanja i svraba do jake upale. Medicinski naziv je Tinea pedis. Uzročnici mogu biti razne gljivice, mikroorganizmi i plesni. Infekcija može biti praćena jakim, neprijatnim mirisom koji je posledica gljivične aktivnosti.
Atletsko stopalo ima tri oblika ispoljavanja. Najčešće zahvata prostor između nožnih prstiju u vidu ranica koje pucaju, krvare i vlaže. Može zahvatiti i ceo taban, uključujući i bočne strane stopala a koža je crvena, ispucala i zadebljana. U nekim slučajevima infekcija se može grupisati na sredini tabana, gde se pojavljuju mehurići koji pucaju i potom se ljušte.
Atletsko stopalo ne pogađa samo sportiste
Naziv atletsko stopalo je simboličan, jer se infekcija učestalo javljala među ljudima koji su se aktivno bavili sportom i provodili dugo vremena u patikama. Naime, atletičari su nekada nosili patike-sprinterice pravljene od grube kože koja je čvrsto držala stopalo i čuvala ga od povreda ali sa druge strane nije davala koži da diše. Usled jakog trenja i znojenja koža je bila podložna oštećenju i kao takva veoma zgodno tle za razvoj infekcija.
Sada se sportska obuća pravi od kvalitetnih materijala koji omogućuju propuštanje vazduha ali je oboljenje i dalje veoma prisutno, ne samo kod sportista nego kod svih ljudi. O velikoj rasprostranjenosti ovog gljivičnog oboljenja govori i podatak da je svaki čovek bar jednom u životu imao neki oblik atletskog stopala. Može se javiti i kod dece, žena koje svakodnevno nose štikle, starijih ljudi i dijabetičara.
Kod male dece se najčešće javlja između prstića. Deca imaju bucmaste nožne prste koji se često znoje što pogoduje razmnožavaju gljivica i bakterija. Takođe, kod žena koje nose štikle, nožni prsti su pribijeni jedno uz drugo, trljaju se i vlaže. Kod starijih ljudi, razlog za čestu pojavu atletskog stopala je nemogućnost da se usled bolesti ili starosti sagnu i održavaju pravilnu higijenu stopala. Dijabetičari posebno moraju voditi računa da bilo koji oblik gljivične infekcije stopala saniraju na vreme kako ne bi došlo do komplikacija.
Da li je ovo stanje zarazno?
Odgovor je DA. Potencijalno opasna mesta kao izvor zaraze su sportske dvorane, teretane, svlačionice, saune, bazeni, javna kupatila, pedikir saloni. Zapravo rizični su svi zatvoreni prostori u kojima je vlažno i toplo a ljudi hodaju bosi. Zato uvek treba nositi papuče po mogućstvu zatvorene i obaviti temeljnu higijenu nogu nakon boravka na ovakvim mestima.
Gljivice se mogu dobiti i ukoliko se dođe u kontakt sa zaraženom osobom, ako koriste istu obuću, peškir ili posteljinu. Isto tako infekcija se može proširiti na druge delove tela od stopala ka noktima, preponama i rukama.
Ispoljavanje infekcije je individualno. Nekada bolest prođe sama po sebi bez simptoma. Kod nekih ljudi atletsko stopalo se može izlečiti pojačanom higijenom, kod drugih bolest prolazi nakon upotrebe odgovarajućih krema i melema, dok neki ljudi zaista nemaju sreće i infekcija im se uporno vraća.
